Povezani sadržaji
Doba veštačke inteligencije (AI) donosi nesaglediv napredak u industriji, tehnologiji i svakodnevnom životu. Međutim, ubrzani razvoj AI istovremeno otvara niz pravnih i etičkih pitanja. Oni iziskuju adekvatne odgovore kako od regulatornih tela, tako i od samog društva. Šta kažu postojeći propisi i zakoni?
Trenutno, svet se nalazi u fazi izgradnje pravnog okvira koji bi trebalo da odgovori na izazove koje nosi AI. Na međunarodnom nivou, ne postoji uniformisan pravni sistem koji reguliše ovu oblast. U SAD, AI se reguliše fragmentirano, kroz različite zakone koji indirektno utiču na njegovu primenu. Na drugoj strani, Evropska Unija (EU) je bila proaktivnija. Tako je EU predstavila u aprilu 2021. godine nacrt regulative koja bi trebalo da uspostavi uniformne standarde za razvoj, prodaju i upotrebu AI sistema unutar svojih granica.
Rezolucija EU o AI ima za cilj da ojača prava građana i poveća transparentnost algoritama. Ona ima određenu klasifikaciju rizika, od ‘unacceptably risk’ do ‘low risk’. Praktično, ovo znači da će se zahtevi za AI sistemima visokog rizika strogo kontrolisati. Biće im potrebna odobrenja pre nego što postanu dostupni na tržištu.
Srbija, kao zemlja koja teži članstvu u EU, prati ovaj trend, ali još uvek razvija svoj pravni i etički okvir za AI. Nacionalna strategija o veštačkoj inteligenciji iz 2020. godine je prvi korak ka tome. Ali, konkretni zakoni i pravilnici tek treba da se formulišu i implementiraju. Fokus je stavljen na razvoj i primenu AI, dok je pitanje regulacije i etičkih standarda ostavljeno za buduće razmatranje.
Da bi se AI iskoristio na najbolji način, a istovremeno zadržala zaštita ljudskih prava i etičkih normi, eksperti predlažu sledeće:
– Stvaranje pravnih okvira koji rastu zajedno sa tehnološkim inovacijama.
– Internacionalna saradnja u kreiranju i primeni regulativa koja bi postavila globalne standarde.
– Razvoj standarda za transparentnost algoritama.
– Uspostavljanje odgovornosti za odluke koje donosi AI.
– Jačanje kapaciteta regulatornih tela i organizacija.
– Podizanje svesti o AI i obrazovanje javnosti.
Prevencija problema vezanih za AI zahteva multidisciplinaran pristup:
– Fokus na ‘etički po dizajnu’ princip u razvoju AI sistema.
– Utemeljenje odgovornosti i procedura za preispitivanje rada AI sistema.
– Obrazovanje građana o mogućnostima i ograničenjima AI.
– Razvoj socijalne i etičke pismenosti.
Da bi se izbegli potencijalni problemi, predlaže se implementacija takozvane “AI odgovornosti”. Prema njoj bi se za svaku implementaciju veštačke inteligencije morao imenovati supervizor koji bi bio odgovoran za njene odluke. Takođe, unapredjenje pismenosti o AI među populacijom bi omogućilo bolje razumevanje i kritički odnos prema ovoj tehnologiji.
Budućnost regulacije AI bi trebalo da počiva na tri osnovna stuba: zaštiti ljudskih prava, stvaranju pravnih okvira koji će pratiti tehnološki napredak i razvoju globalnih standarda. Potreban je holistički pristup koji uključuje multidisciplinarnu saradnju između tehničkih stručnjaka, sociologa, pravnika i etičara.
Eksperti sugerišu da je neophodno jačanje međunarodne saradnje i usvajanje međunarodnih konvencija koje će standardizovati upotrebu AI. Takođe, posebno se naglašava potreba za transparentnošću u radu algoritama, kao i obezbeđivanje prava na žalbu i preispitivanja odluka koje donosi AI.
Dok veštačka inteligencija nastavlja da oblikuje naš svet, važno je da pravna i etička regulativa prati taj razvoj. Veštačka inteligencija postavlja brojne pravne i etičke izazove koje je neophodno rešiti kako bi njena primena bila sigurna i u skladu sa pravima i slobodama pojedinaca. Razvijanjem detaljnog i sveobuhvatnog pravnog okvira, sa preporukama za budućnost i preventivnim merama, možemo osigurati da AI služi dobrobiti čovečanstva, a ne njegovoj šteti. Potrebni su novi propisi i zakoni. Tek uspostavljanjem jasnih pravila igre možemo osigurati da AI služi dobru čovečanstva, a da istovremeno zaštitimo osnovna prava i vrednosti na kojima počiva naše društvo.
